Ученица 4/1 одељења, Ружица Дамљановић, воли да пише песме и приче. Од како је научила слова исписује реченице и стихове којима разгаљује наша срца и осваја награде жирија на литерарним конкурсима. На конкурсу под називом Подели дар освојила је треће место песмом Омиљени цвет.
Омиљени цвет
Који је мој омиљени цвет?
Као да бирам омиљени свет.
Сунцокрети, љубичице, лале,
На врх длана би ми стале.
Зумбул, висибаба, маслачак,
Кад процвета, као облачак.
Божур, беле раде, руже,
Чине да лето буде дуже.
Не могу се више мучити,
Немогуће је одлучити.
На конкурсу Шта мени дрво значи награђена је њена прича Моје дрво и објављена на порталу espreso.rs .
Моје дрво
Када сам била мала, имала сам једно дрво, то је била жалосна врба. Уствари, она је била у комшијском дворишту, али сам је волела као да је била моја.
Њене гране су упадале у моје двориште и волела сам да се играм са њима, волела сам да од њих правим венчиће и да се јурим са братом. У крошњи су живели голубови, када је била јесен и врба није имала лишће, могли смо да их видимо, а у лето смо могли само да видимо када излећу. Када је било вруће, врба ми је давала хлад. Пошто сам била мала, мислила сам да је то највеће дрво на свету.
На жалост, један дан када сам се вратила из школе, врбе није било. Њене гране су биле на земљи, а у комшијином дворишту је остао само пањ. То је био последњи пут да сам се играла са њеним гранама. Била сам много тужна. Рекла сам тати да желим да имам дрво и заједно смо га посадили. То је наша срећна врба.
Честитке нашој Ружици уз жеље да настави да шири љубав и искрена осећања, а награде ће препознати праву вредност!
🔥171