Други интернационални интердисциплинарни Конгрес гешталт терапије на тему ”Човек и процеси промене – импликације за гешталт терапију и сродне дисциплине”, одржан је у септембру 2017. у Београду на Коларчевом универзитету. Овај сусрет је био обележен излагањима бројних учесника из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе, Словеније, Малте, Италије, Немачке, Америке. Теме излагања долазиле су из поља психотерапије, психијатрије, медицине, филозофије, теологије, физике. Организатор Конгреса било је Српско удружење за гешталт терапију (чији је члан и психолог школе ”Стефан Дечански” Милка Судимац), уз подршку и сарадњу шест института са Малте и појединих република бивше Југославије. О програму погледати ближе на http://kongres.sugp.rs/sr/program/ а о предавачима на http://kongres.sugp.rs/sr/predavaci/
Психотерапија је терапија разговором односно терапија контактом. Сви психотерапијски правци се данас слажу у томе да је оно што је најлековитије у терапији заправо однос између терапеута и клијента. Примаран фокус гешталт психотерапије је на повећању свесности. Користи се феноменолошки метод при којем терапеут заједно са клијентом истражује унутрашњи свет клијентовог искуства тј начин на који он доживљава свој проблем. Ради се на освешћивању самог доживљаја и прихватању одговорности за то (на који начин, на пр., клијент доприности одржавању депресивног расположења). Постоје два основна концепта гешталт терапије. То су концепти организмичке саморегулације и креативне адаптације. Реч је о природним, урођеним механизмима којима наш организам одржава психолошки баланс. Концепт организмичке саморегулације подразумева да као бића имамо одређене сензације, свесност о својим потребама, предузимамо одређене акције којима их задовољавамо. На тај начин стичемо искуство телесног, психолошког и духовног храњења. С друге стране, суочени смо с разноразним потешкоћама, принуђени смо да се адаптирамо на разне животне сценарије и услове, адаптирамо се тако да ми мењамо живот, да живот мења нас, да стичемо нове вештине, искуства, потенцијале и адаптирамо се на стварност кроз начин креативне адаптације.
Свест о томе да постоји проблем већ је почетак решења. На психотерапију долази свако ко жели да започне пут личног раста и развоја, личног напретка и самоспознаје али и свако ко има одређени проблем који не може самостално да реши: ако се дуже време осећа лоше, незадовољан је, сусреће се са емоцијама попут туге, беса, агресивности, уколико је нарушена хармонија у његовом породичном животу, партерским односима, уколико има проблеме у комуникацијама с другима, уколико осећа страх, има паничне нападе, пати од анксозности, депресиван је и др.
Од предавања, радионица и истраживања изнетих на Конгресу, која су се односила на рад са децом и адолесцентима, скренули бисмо пажњу на презентације др Миреле Бадурина (Одреднице здравља деце и млађих адолесцената из перспективе гешталт психотерапије), Mikelе Smith La Rosa MA (Рефлексија на процесе промене доживљене кроз терапију игром), проф. др Наде Кораћ (Ко-креирање промене: Гешталт терапија из перспективе учења Виготског) и посебно проф. др. сци. Дубравке Коцијан Херцигоња (Интеграција психотерапијских праваца у терапијском процесу деце и адолесцената) (зборник резимеа на http://kongres.sugp.rs/wp-content/uploads/2016/11/II-KGT-ZBORNIK-REZIMEA.pdf )
🔥113