Поштовани родитељи,
До поласка вашег детета у први разред остало је нешто више од четири месеца. С обзиром да на овом узрасту деца јако брзо напредују у развоју психолошких обележја о којима смо говорили у првом писму, ево неколико савета шта бисте све могли да подстакнете или надокнадите до 1. септембра ове године и на који начин.
Уколико већ нисте до сада, почните полако да уводите своје дете у свет одраслих и учите га одговорности, тако што ћете му давати мање обавезе као што су спремање свог кревета, спремање стола пре и после ручка и слично. Укључите га у обављање неке кућне обавезе, тиме га учите да буде одговорно за поједине активности.
Корисно је да дете осамостаљујете у бризи за себе: у културно- хигијенским навикама при јелу, облачењу, коришћењу ВЦ-а, прању и брисању руку, у бризи за своје ствари. Научите дете неке важне ствари: име и презиме, његово и ваше, кућну адресу и број телефона и речи културног опхођења и слично. Учите га правилима у саобраћају и са њим пролазите путању до школе јер треба да зна сигуран пут од куће до ње.
Ако до сада нисте инсистирали на одлажењу на спавање у одређено време (а право време за дете вашег узраста је до 21 сат), почните да развијате код њега ту навику. Такође га осамостаљујте да спава само у својој соби или кревету, ако је могуће.
Подстичите код детета игре лоптом, скакање преко конопца, пењање, трчање и др. јер су они важни за успешно савладавање психо-моторних вештина. Психо-моторне вежбе доприносе не само развоју моторних вештина већ и богаћењу социјалног развоја (које ће се испољавати и у социјалним контактима у учионици, на одмору, излетима и настави у природи). За ове вештине је потребно да дете сазри али и њихово вежбање, па поред наведених активности још једном ћемо поменути самостално облачење, на пр., које овога пута помињемо не у контексту осамостаљивања него вежбања моторике (закопчавање, увлачење руке у рукав али и враћање рукава, када се окрене наопачке и др.).
Пошто је социјална зрелост детета део васпитања, важно је да детету створите навику да се културно јави (добро јутро, добар дан, до виђења), да каже изволи/-те, хвала, молим и сл. У развијању социјалних вештина, важно је да учите дете да реагује и на неуспех, критику и задиркивање.
Омогућите детету да спонтано, у свакодневним ситуацијама (кроз разне кућне послове у које можете да га укључујете), вежба оно што је потребно да има и зна до почетка поласка у школу а то је, између осталог:
– развијена моторика шаке (да уме да држи оловку, кашику и виљушку, користи маказе, везује пертле);
– да зна која му је лева односно десна рука, нога, око;
– да може да разврстава предмете по боји, облику, величини (што можете спонтано да се играте док слажете чист веш или судове, на пр.);
– да уочава сличности и разлике између предмета, по неком критеријуму;
– да на одговарајући начин прецрта цртеж и у њему уочи однос између елемената.
Дете које је научило да активно слуша бајку, причу, песму, које зна да исприча неки догађај, које може пажљиво да одгледа цртани филм, позоришну представу и сл. спремно је за школу. Родитељи, читајте са дететом и разговарајте о прочитаном јер дете тако развија пажњу и концентрацију што је предуслов за успешно праћење наставе.
Било би корисно да ваше дете учествује у куповини књига и прибора за школу, школске торбе, избора радног стола а такође добро би било ако може према својој жељи да организује и опреми свој радни кутак јер ће на тај начин лакше прихватити и обавезе које ту треба да извршава.
Изузетно је значајно да породица подржи и ојача самопоштовање и самопоуздање детета. Битно је да настојите да у свакој прилици детету оставите довољно простора за самостално доношење одлука и могућност избора. Наравно, ово се неће односити на одлуке које се тичу његовог здравља или сличних важних питања али у разним другим ситуацијама (избор између одевног предмета једне или друге боје и сл.), можете му дати прилику да буде ”господар своје судбине”, да се тиме осети уважено од вас а то је најбољи начин да развија добру слику о себи и сигурност у себе. Вера у сопствене способности и увереност да ће залагање и посвећеност у некој активности довести до успеха, кључна је за успех у школи.
Избегавајте критике и казне, научите дете да се труди али и да се носи са неуспехом.
Подстичите дете да слободно пита и каже, ослушкујете његове потребе, реагујте на њих. Реагујте и на дететова интересовања кроз разговоре са њим током игре и заједничких активности. Уважавајте његов труд и лепо понашање.
Све што ваше дете иначе зна да ради, у овом периоду му омогућите да то ради потпуно самостално, без обзира колико му за то треба времена. За нестрпљиве родитеље, који имају навику да пожурују дете, ово значи – наоружајте се стрпљењем!
И на крају, немојте да заборавите да увек похвалите своје дете. Најважније је да детету дате до знања да га волите какво оно јесте и да ваша љубав према њему не зависи од било каквог његовог успеха нити од његовог понашања.
Милка Судимац,
психолог школе
🔥357