Поштовани родитељи,
На прагу сте великог и важног догађаја како за Ваше дете које треба у септембру да пође у први разред, тако и за целу вашу породицу. Очекивано узбуђење које постоји у вези поласка сада је додатно појачано због ванредног стања у коме се нашла наша земља па и образовни систем. Ове школске године ни упис у школу ни тестирање деце код психолога и педагога неће се одвијати како смо сви навикли. О тим промењеним условима бићете на време обавештавани али оно што сада ипак можемо да разменимо је поглед на чиниоце које су битне да би дете било добро припремљено за полазак у школу.
Добро је да знате да на узрасту на коме дете полази у школу, оно треба да достигне одређену емотивну, социјалну и интелектуалну зрелост. Емотивна зрелост детета се у овом случају поистовећује са тим колико је дете самостално, колико је спремно на то да има обавезе и колико је спремно да буде одвојено од породице како би похађало наставу. Социјална зрелост детета се односи на то колико је дете спремно на захтеве које поставља школа пред ђака: да ли је дете спремно да ступа у контакт са непознатим људима и да са њима проводи одређено време, да ли је дете способно да гради пријатељства са својим вршњацима, да ли уме да буде довољно дисциплиновано за време трајања наставе и сл. На крају, когнитивна односно интелектуална зрелост детета подразумева да је дете достигло одређени ниво сазнајног, интелектуалног развоја. Важно је да ли је дете у могућности да стиче нова знања и на који начин запажа околину, колико му је развијен говор, да ли има развијену машту, шта га интересује и на који начин размишља, односно да ли има способност логичког размишљања.
На развој свих ових зрелости утиче васпитање (породично, у ужем и ширем друштвеном окружењу) а развоју може посебно да допринесе и организован предшколски програм, целодневни или припремни.
Драги родитељи, ослободите се бриге да Ваше дете мора да зна да чита и пише када пође у школу. Не треба га ни терати да пре поласка у школу то учи ако спонтано не покаже интересовање. Многа деца у предшколској установи науче да препознају слова а то је корак до почетног читања док као увод у писање треба развијати фину моторику шаке, о чему ће касније бити још речи. Осим фине моторике важно је развијати и тзв. крупну или грубу моторику. Сама груба моторика је основ који је потребан за развој фине моторике. Груба моторика подразумева кретање целог тела које код деце почиње пузањем, ходањем и скакањем. Она је условљена развојем мозга и мишића. Дете које има добро развијену грубу моторику лакше ће научити, на пример, да пише. Деца грубу моторику развијају и сама у свакодневним активностима али је пожељно и стимулисати њен развој, о чему ћемо у следећем јављању.
Оно што је важније од тога да ли је дете научило да чита и пише пре поласка у школу јесте какве су му социјалне вештине и колика му је пажња. Социјалне вештине подразумевају да дете научи да се дружи, да се свађа и мири, да се извини, да уме и сме да каже отворено да му нешто не прија, да дели оно што му је важно (играчку, на пр.) и др.
Развој концентрације (усредсређења) је такође веома важан за будуће прихватање школе. Са 20 до 30 минута дужине пажње (у просеку) на предшколском узрасту, веома је важно продужавање времена концентрације када дете пође у школу. Дужина концентрације је одлучујућа за успостављање одговарајућих радних навика и памћење понуђених садржаја. Да би дете добро памтило, мора да развија способност слушања и да буде присутно ментално, не само физички док, на пр. учитељица говори упутства, објашњава и сл., а све то дете не може да постигне без довољно дуге и стабилне концентрације.
До нашег следећег јављања на тему поласка детета у први разред, разговарајте са својим дететом о школи.
Питајте дете како оно замишља школу и оно што се тамо дешава. Испричајте детету како је вама изгледао први школски дан, први разред, присетите се неке анегдоте из својих школских дана и пренесите му је. Нека Вам се придруже у томе и старији син или ћерка, ако их имате.
Такође, разговарајте о школским обавезама и шта је сврха учења. Нека схвате сврху постојања школе и шта ће им школа значити у животу. Подстичете позитивне ставове детета према школи и учењу упркос данашњем времену у коме се, на жалост, често исказује недовољно поштовања према квалитетном знању и образовању. Но, без образовања и просвећивања (просвете) нема нити може бити напретка ни друштву ни појединцу, и томе треба учити дете од самог почетка његовог школовања.
Милка Судимац,
психолог школе