На конкурсу за Нову бајку ”Деца деци”, ученица II1 разреда учитељице Гордане Илић – Ружица Дамљановић освојила је награду за аутора најлепше бајке. Од пристиглих радова одабрано је 10 бајки које су адаптиране у позоришне представе и изведене на Позоришном фестивалу Деца деци – Маштаријум први пролаз. У уторак 28. новембра у Хотелу Театар у Земуну могли смо видети како дечија машта оживљава кроз причу, сцену и глуму. Ружицину бајку ”Храбри зец” је извела балетска школа ”Балетино”.
Храбри Зец
Једног лепог летњег дана, зека је срећно скакутао по ливади. Било је ту и много других животињица које су тражиле храну али нису прилазиле зецу, јер нису желеле да се друже са њим зато што је био другачији од осталих зечева. Виделе су нешто како се мигољи у трави и побегле. Зека је сам морао да види шта се ту дешава, и видео је вука.
Вук је био велики и страшан, али није проговарао. Зека га упита: ”Зашто плашиш животиње?!” Вук га је само преплашено гледао. Зека је већ постао љут и почео је да виче ” Хеј ти вуче, зашто ме не слушаш!?”
Вук је желео да побегне јер се био уплашио, али га је било срамота да побегне од зеца и ипак је проговорио: ”Ја не плашим животиње, оне саме беже од мене. То што сам велики и изгледам страшно не значи да сам опасан, и ја желим да имам пријатеље. Доста ми је више тога да ме се сви плаше” – рекао је вук јако тихо.
Зека му је одговорио: ”И ја сам се некада плашио чак и обичног малог јежа али сам видео да он ни мало није страшан. Јеж се уствари плашио мене.Онда сам видео веверице и кренуо сам да причам са њима али оне су се само сакриле на њихово дрво. Тада сам схватио да не треба ничега да се бојим зато што су животиње плашљиве и од тада се нисам плашио ни вука. Да ли желиш да нас двоје будемо пријатељи? Научићу те како и ти да будеш неустрашив.”
Вук је пристао зато што се бојао да улови чак и малу бубицу. Вук и зец су постали пријатељи. Вук се више ничега није плашио и нико није био усамљен.
