У четвртак 04.05.2017.године председник жирија, познати дечији песник Слободан Станишић, поделио је дипломе и похвале ђацима који су учествовали на литерарном конкурсу „Мој смешни свет“ посвећеног Брани Цветковићуу организацији ДКЦБ.Заједно са њим деци је честитао и дечији песник, сатиричар и дугогодишњи директор Змајевих игара Душан Поп Ђурђев.
Уживали смо и у петнаестоминутној представи „Помешани лончићи“ коју је извела глумица Ивана Деспотовић по истоименом тексту Слободана Станишића.Две ученице наше школе су освојиле награде.
Ученица Ђурђа ЈовићIII3јеса својом учитељицомМирјаном Вишекруна Марковић у категорији млађих разреда (1. – 4. разреда) освојила ТРЕЋЕ МЕСТО за песму „ Мој шашави свет “.
Мој шашави свет
Тамо где је Смехоград,
где машту из затвора пустим,
тамо где је све чаробно
и где нико ни не помисли
да се обрати речима жустрим.
Где чак и свиња не грокће већ прича,
где млад је чак
и онај стари чича.
Где Сунце залази чак у поноћ,
где сви, па чак и зец
лудују целу ноћ.
Где капут напросто позелени,
и где све торте
иду само мени.
Ако не знаш где ово је,
не брини, повешћу те ја у лет,
да и ти видиш,
овај мој шашави свет.
Ученица Ружица Дамљановић I1 је са својом учитељицомГорданом Илић у категорији млађих разреда (1. – 4. разреда) освојила ПОХВАЛУ за причу „Њушкица“.
Њушкица
Имам два зеца, Ушка и Њушкицу и волим их пуно, пуно.
Њушкица ми је сваког дана говорила како би било лепо да иде напоље да једе чоколаду, али ја сам јој рекла да не може јер то није добро за њу.
” Али Ружо, хоћу да идем у свет да једем чоколаду са Ушком, мојим другаром.”
Ја сам је питала: ”Али шта ће бити ако се угојиш?”
”Ха, ха, ха, ха, ха, па тада је више нећу јести, али то можда није тако код зечева.” – Слатко се насмеја Њушкица.
”Можда се зечеви не гоје од чоколаде, али ти мораш да једеш нешто друго” – рекла сам ја.
Али ако не смем чоколаду, шта смем?” – упита Њушкица.
”Смеш шаргарепу, јабуке или купус.”
”Нећу, нећу, хоћу чоколаду.”
Ја сам само рекла добро, и отишла код маме да ми исече купус. Дала сам јој и она је рекла:”Ммммммм, добро је.”
Рекла сам јој:”Њушкице, ето то је купус, од купуса се нећеш угојити.”
Њушкица је наставила да једе купус и заборавила је на чоколаду. Од тада су она и Ушко сваки дан јели поврће и нису постали дебели.
